Komiški ribar, pokojni barba Ivan Vitaljić Gusla, čitav svoj ribarski vijek bio je vezan za otok Svetac. Poznavao je njegovu ćud, podmorje, svaku hrid i opako more od kojega surova obala Sveca pruža vrlo slabu zaštitu. Poznavao je barba Ivan legende ovog otoka, priče starih o minulim događajima, neverama, velikim ulovima ribe, o brodolomima. Evo jedne njegove priče o događaju koji se zbio u vrijeme njegove mladosti:

Tako jednom prilikom, za vrime regate, a to je bilo 1932., dogodila se je jedna nesrića. Brodi engleske mornarice putovali su izmeju Biševa i Komiže rotom prema Trestu, a komiški ribarski brodi jidrili su u regati prema Svecu.

Jedan engleski sotomarin pojavil se iznenada i ravno na gajetu falkusu Zambarlinovih iz Komiže. Engleski sotomarin ravno u kvartir od prove gajete Zambarlinovih i razbil gajetu, prisikal je i potopil. Judi plivaju nasrid mora. Onda ove bliže gajete došle u pomoć i spasile jude. Došal glavni brod od ovih podmornica i preuzeo jude da ih odveze u Komižu. Dokle su ove utopjenike priuzimali iz gajetih, jedon Komizonin, Mićel Patatunev, koji je bil u Amerike i znal dobro ingleski govorit, napal je Engleze da su barbari, da su razbili brod namjerno. Na to mu je olgovoril komandant broda da su ipak oni došli spasit jude, a da mi pri stu godišć, i ne znon koliko godisć, kal se je bil potopil jedon engleski brod 2-3 milje ol Sveca, da su ih naši judi pobili i da je to opomena za taj strašan događaj koji se dogodio na otoku Svecu te da će oni sve te troškove platiti vlasniku potopljene gajete. To je meni pripovidal pokojni barba Pere Zanki koji je živil na Svecu, a on je o tome znao po svojim starima koji su o tome uvik pripovidali iz kolina na kolino, o tome da su bili na Svecu čobani koji su za Crikvu čuvali blago. Tamo su bili nastanjeni u Zarušku, imali su neke kućice od drva, nika bunjce i tamo su živili i čuvali ovce.

Potopio se bio jedan engleski brod i utopljenici doplivali goli na kraj. Imali su na sebi ništo zlata, jedino što su mogli spasit iz brodoloma. I dočekali ih na obali ovi čobani. Obukli ih, najili ih, napili, ogrijali i kad su ovi zaspali sve su ih pobili i izgorili u vatri da unište tragove svoga zločina. Ali jedan mali koji je bil meju tima utopjenicima da je uspil uteć. Da se je kril. Da su ga našli Lestićovi (nadimak porodice Zanki) koji su tal stalno živili na Svecu, pak da su tega malega krili u niku spilu da ga ovi čobani ne najdu i ne ubiju jerbo oni su znali da je utekal, a stroh ih je bilo da ih ne izda.

Posli misec dan Lestićovi tega malega priveli u Komižu sakrivenega izmeju drva u gajetu. I mali puliciji sve rekao kako je bilo, kako su se potopili, kako su im ovi čobani pomogli i sve ih pobili i kako su njega Lestićovi spasili. I tako se je doznalo za ove razbojnike pa su ih uhvatili i osudili.

Ali ostala je sramota da se je to dogodilo na ovemu škoju, na Svecu. Englezi su pomorski narod i smatraju najvećim zločinom ne pomoći brodolomcima u nevolji, a kamoli pobiti ih. Čul san da se od tog dogodjaja ovi otok u engleskin pomorskin kartama zove Vražji otok.

Autor: Joško Božanić

‍